Kao što bi rekla Spasenija Pata Marković, za ovo jelo domaćica mora da porani. Ili kasnije da legne, sve jedno. Jagnjetina se sprema 12 sati na veoma niskoj temperaturi, pa ako je spremate za ručak treba da je stavite u rernu oko dva posle ponoći, a ako je spremate za večeru, oko sedam ujutru. Osim ovog napora, sve drugo se odvija bez intervencije domaćice.
Kidana topla jagnjetina sa narom i nanom
Print recipeSastojci
- 3kg jagnjeće plećke bez kostiju (ako ima ovčetine, još bolje)
- 1 neoljušten crni luk, isečen na četvrtine
- 6 češnjeva spljeskanog, neoljuštenog belog luka
- 1 veća šargarepa, presečena na četvoro
- 750ml suvog belog vina
- 1 šolja krupno seckane sveže nane
- 1 nar
- 1 limun
- so po ukusu
Postupak
| Zagrejte rernu na 140C. | |
| Na jakoj vatri stavite plećku (skinite kožu, ali ostavite masnoću), masna strana dole, u veću tavu ili šerpu(1). Posle 7-8 minuta, kada je dobro dobila boju, izvadite je sa strane na tanjir i u šerpu ubacite povrće, posolite ga i ostavite da se proprži jedno 5 minuta. Dodajte zatim vino i vratite plećku, sa isprženom stranom na gore. Sačekajte da voda proključa, prekrite folijom i stavite u zagrejanu rernu. | |
| Posle 12 sati (a tempirano oko 1 sat pre serviranja) izvadite plećku na neki tanjir ili dasku(2). Kada se prohladi, prstima (ili uz pomoć dve viljuške) počupajte meso sa kostiju u froncle veličine malog prsta i stavite u tanjir za serviranje. Dobro posolite i pospite iseckanom nanom(3). | |
| Isecite nar na pola. Držeći ga jednom rukom iznad posude za serviranje, sa isečenom stranom na dole, drugom rukom drvenom varjačom udarajte po njemu. Posle nekoliko udaraca počeće da ispadaju semenke. Ostatak semenki, koje ne ispadnu iscedite preko jagnjetine, kao i drugu polovinu nara. Iscedite limun preko mesa, i servirajte na sobnoj temperaturi. | |
Napomena
(1) Kada sam kupio plećku ispostavilo se da ne može da stane ni u jednu posudu koju sam imao u kući. Plehovi su plitki i ne mogu na šporet. Sve tave koje sam imao su bile 35cm x 25cm, a rerna je 40cm x 35cm, što je više nego dovoljno za plećku. U dva dana, koliko sam imao na raspolaganju, obišao sam pet prodavnica u potrazi za odgovarajućim sudom. Na kraju sam kupio tučanu emajliranu šerpu prečnika 35cm (sa ručkama tačno stane u rernu) u Metalcu na ćošku 29.novembra i Skadarske (1770 dinara). Šerpa je izvanredna, sa poklopcem, i funkcioniše skoro kao sač. Ipak, ne odustajem od prave tave 40 x 35, po mogućstvu od nekog debljeg aluminijuma sa drškama unutra. U stvari, imam baš takvu, iz Amerike, koju sam sa velikim uspehom tamo koristio, ali rerne su tamo veće i fali po 5 cm sa svake strane da stane u moju sadašnju rernu.
(2) U šerpi je ostalo dobrih pola litre tečnosti. To sam procedio i odmastio i kasnije upotrebio kao osnovu za fantastičnu jagnjeću kiselu čorbu
(3) U nedelju pre Ljiljinog e-maila bio sam na pijaci u Zemunu i video, priznajem sa iznenađenjem, na jednoj tezgi nanu, što me je delimično i opredelili da spremim Najdželin recept. Naravno, kada sam u sredu počeo da tražim nanu, nigde je nije bilo. Prošla, kažu seljaci. Kako prošla? Pa pobogu nana je korov koji raste cele godine! Bio sam na četiri pijace, bez uspeha. Konačno sam zvao Alisu i zamolio je da mi ubere divlju nanu u dvorištu i ponese. Divlja nana ima sitniji cvet, ali je istog ukusa kao pitoma, i kad se isecka, ne vidi se razlika. No, u subotu, na dan gozbe, odem ja ujutru na pijacu da kupim peršun, kad tamo - nana. Eto, džabe sam se nervirao.