Donese meni zimus komšinica Tanja, Ruskinja iz Sankt Peterburga, teglu krastavčića. Bili su hrskavi i neizmerno osvežavajući, a u ukusima se mešalo kiselo, slano i slatko. Neuobičajeno za nas. Kaže tada Tanja: hi, hi, hi, hi, hi, vidiš mi beli Rusi sa severa i žuti Kinezi sa juga volimo iste ukuse. Očigledno i mi, malo od sunca pregoreli seljaci iz Zaklopače.
Prošle nedelje kažem ja njoj u prolazu da su mi toliko rodile tikvice da ne znam šta ću s njima. Svaki dan tikvice – pohovane, grilovane, musaka, punjene… Pa ostavi ih za zimu, isto kao krastavčiće, kaže Tanja.
E danas smo ih ostavljali, ona davala instrukcije a ja radio. Evo kako.
Prvo napuniš tegle koje imaš seckanim tikvicama (krastavcima, paradajzom, paprikom, …). Onda u njih sipaš vodu, koliko stane do vrha, pa tu vodu prospeš u neku mericu – sad znaš koliko ti ukupno treba vode.
Sad uzmeš tu vodu i dovedeš je do ključanja pa naliješ tegle, ovlaš ih pokriješ poklopcem. Posle 10 minuta opet ta ista voda nazad u šerpu pa još jedno ključanje, nalivanje, odležavanje 10 minuta.
Treći put u šerpu dodaš so i šećer, a kad proključa i skineš s vatre dodaš i sirće. Dok to ključa, u tegle staviš beli luk, biber u zrnu, klinčiće (karanfiliće), mirođiju, list od višnje i list od ribizle. Naliješ do vrha i čvrsto zatvoriš poklopce.
Tegle izvrneš na poklopac, zaviješ u ćebe i ostaviš do sutra da se polaaako hlade. Onda tegle u špajz (podrum) i jedeš tikvice celu zimu.
Mere.
Ovde sad pazite. Jedna mera je za preliv i ona se računa na litar vode (kolike god da su tegle, nije bitno, vodu smo izmerili na početku). Dakle, na litar vode ide 75g soli, 75g šećera i 100g sirćeta.
Druga mera su zapremine tegli. Na teglu od litar ide 10g belog luka, 3 lista višnje, 2 lista ribizle, mirođije u cvetu sve sa cvastima grančica-dve, 8 zrna crnog bibera i 2 klinčića.
I to je to.