U poslednjih nekoliko godina malo malo pa naletim na neki članak u kome poznati šef kuhinje ili nutricionista hvali ekspres lonce.
Ja sam nekako zapamtio taj uređaj kao nešto u čemu se kuva supa, pri čemu šišti ko lud i ispuni kuhinju lepim mirisima. Nikada nisam razmišljao o fizici kuvanja u njemu (pod pritiskom) niti o drugim jelima koja se u njemu mogu spraviti.
Ali, kao što rekoh, slavni šefovi kuhinja ga hvale pa odlučih da proučim.
Evo o čemu se radi. Prilikom kuvanja postoji mokra i suva temperatura. Suva temperaura je ona koju podesite na termostatu rerne, recimo 220C. Međutim, dokle god u hrani, recimo svinjskom butu, ima vode, temperatura mesa je nešto ispod 100C, jer voda ne može da bude toplija. Što je veća razlika između suve i mokre temperature, to brže isparava voda. U ekspres loncu se stvara pritisak znatno veći od atmosferskog, i kako pritisak raste, tako raste i tačka ključanja vode, pa mokra temperatura može da bude i 120C. Ovako se hrana brže skuva, ali isto tako, zbog zasićenosti sredine vodenom parom, ne isušuje se i hranjljive materije ostaju u hrani u daleko većoj meri nego kuvanjem u otvorenom loncu ili rerni.
A šta je sa šištanjem i onim mirisima što ispune kuhinju? Zar sa tom parom ne izađu svi dobri sastojci hrane? Da, ali nije bitno, jer postoje ekspres lonci druge generacije koji ne ispuštaju paru uopšte već sve lepo zadrže unutra. I još imaju indikatore pritiska (+1 ili +2 bara), plus pet ili šest različitih sigurnosnih mehanizama.
OK, ubedili ste me. Kupiću jedan, ali koji?
Ispostavilo se da je to veoma jednostavna odluka: Khun Rikon. Za šefove kuhinja drugi jednostavno ne postoje. Ova švajsarska firma je čuvena i poštovana u kulinarskom svetu jednako kao Rolex u časovničarskom ili Rolce Royce u automobilskom. A „cijena prava sitnica“.
Sreća da postoje božićne rasprodaje. Da ne dužim, ovog decembra sam postao ponosni vlasnik Duromatic lonca od 6 litara za svega 100 franaka.