Ostalo

Ovo je "off-topic" ili kako bi nastavnici srpskog rekli, promašena tema. Nema recepata. Ako ste dokoni, čitajte dalje.

Moj kum ima jednu baru. Ne malu. Ima jedno 20-tak metara u prečniku i kažu da je bar sedam metara duboka. Bara se hrani izvorom sa jedne strane, a sa druge je napravljen odvod u lokalni drenažni kanal koji na kraju puta završava u Dunavu. To je ako nije suša. Ako jeste, seljaci sa voćnjacima nizvodno ispumpaju svu vodu radi zalivanja, pa je i onaj deseti srećan ako nešto ostane, daleko od Dunava.

Pre nekoliko godina kum doživi otkrovenje da je bara idealna za uzgoj riba i odmah potom zapati šarane u njoj. Zašto šarane, pitate se, kada u ribljim restoranima nikada njih ne naručuje. Ja sam navijao za somove, ali praktičan je on, ta mlađ je bila tada odmah dostupna.

Svi smo se radovali. Porašće šarani, bara je mala, pecanje će biti kao "shooting fish in a barrel", što bi rekli u Teksasu. Ishrana im je organizovana, čovek zaklet na pouzdanost. I, šarani preživeše prvu zimu. Ja bi odmah sledećeg proleća da pecam, ali kum kaže: "nemoj, još su mali, daj bar dve godine da porastu, izrode potomstvo, pa onda".

Prođoše dve godine, ja sam inače nešto bio preokupiran drugim stvarima, a i pecanje mi nije jača strana. U tom razdoblju slušam priče. Te ovaj je video jednog od pet kila, najmanje. Te onaj je video jednog veličine Loh Nes čudovišta kako iskače. Te onaj treći već mesecima živi samo na šaranima koje tu upeca.

A gde sam tu ja? Zar nisam čekao poslušno dve godine? Donesem odluku. Odem do "Makse sporta" u Grockoj i kupim štap, plovak, teg, udicu i konzervu kukuruza. To su mi rekli da treba.

Tog sudbonosnog dana kod bare je više ljudi, među kojima i savetnik za poljoprivredu mog kuma koji je i obezbedio mlađ i razume se u celu priču. Zabacim ja i jedan, dva, tri, izvučem šarana. Neverovatno! Ima jedno kilo i dvesta. Taman. "Taj ti je mnogo mali", kaže savetnik, "grehota je, vrati ga, ima mnogo većih". I ja ga, mamlaz, vratim. Narednih pet sati nisam upecao ništa.

Ni narednih godinu dana.

Zaključim da su šarani u Dunavu, ili ispumpani sa vodom iz kanala đubre voćnjake seljaka nizvodno. "Neee", kaže kum, "sigurno su tu. Video ih ovaj ili onaj". Ili: "Ma sigurno su ih izlovile lovokradice zimus, ali porašće mlađ koja je ostala".

Prođe još godinu dana, meni pecanje ni na kraj pameti. Previše je posla i premalo sati u životu vinogradara da se bavi zabavom koja zahteva sate i sate sedenja. S vremena na vreme odem do bare, bacim malo hleba ili kukuruza i vidim rojeve mlađi kako to napadnu ko pirane. Znači ima ih?

To me je kopkalo. Gde ima dece, mora da ima i roditelja. I tako, krenem ja ponovo u pecanje. Ne često, par puta mesečno. U zoru, pred veče, noću, u podne. Rezultat, praktično nula. Nekoliko beba, par osnovaca, po koji tinejdžer. Nigde odraslih.

U frustraciji sam sanjao o akumulatorima i topovskim udarima, pre svega da vidim da li tu zaista ima odraslih šarana ili je ona mlađ sama sebe spontano iznikla.

Onda se ukaže jedinstvena prilika. Čovek koji ih hrani ode na odmor i sedmog dana ja zaključim da su, ako su iole kao ja, oni najdeblji već poludeli od gladi i da nema šanse da ne zagrizu. Ustanem u četiri, u pola pet sam već tamo. Imam asortiman oružja: hleb, kukuruz, gliste. Rezultat:

2015-07-10 14.39.15
Ovo je tanjir za kolače, da se ne zbunite u veličini. U pitanju je tinejdžer od 15cm. Pun kostiju, satima sam ga jeo. Ali jednostavno nisam imao snage da ga vratim.

Kažu da je pecanje dobro za nerve, da smiruje. Ja se ne sećam kada sam poslednji put bio ovoliko isfrustriran.

Dakle, nema više pecanja. Riba se kupuje u ribarnici.

Jedino, voleo bi da znam, gde su ti odrasli šarani? Ili je sve samo mit.

p.s. Ne brinite, nisam ostao gladan. Bacio sam na roštilj pored ove "sardine" i sačuvane kožice od pečene prasetine (priča za neki drugi put) i neumoljive tikvice.

2015-07-10 14.40.04p.p.s. Ovo je veliki tanjir

Donese meni zimus komšinica Tanja, Ruskinja iz Sankt Peterburga, teglu krastavčića. Bili su hrskavi i neizmerno osvežavajući, a u ukusima se mešalo kiselo, slano i slatko. Neuobičajeno za nas. Kaže tada Tanja: hi, hi, hi, hi, hi, vidiš mi beli Rusi sa severa i žuti Kinezi sa juga volimo iste ukuse. Očigledno i mi, malo od sunca pregoreli seljaci iz Zaklopače.

Prošle nedelje kažem ja njoj u prolazu da su mi toliko rodile tikvice da ne znam šta ću s njima. Svaki dan tikvice - pohovane, grilovane, musaka, punjene... Pa ostavi ih za zimu, isto kao krastavčiće, kaže Tanja.

E danas smo ih ostavljali, ona davala instrukcije a ja radio. Evo kako.

Prvo napuniš tegle koje imaš seckanim tikvicama (krastavcima, paradajzom, paprikom, ...). Onda u njih sipaš vodu, koliko stane do vrha, pa tu vodu prospeš u neku mericu - sad znaš koliko ti ukupno treba vode.

Sad uzmeš tu vodu i dovedeš je do ključanja pa naliješ tegle, ovlaš ih pokriješ poklopcem. Posle 10 minuta opet ta ista voda nazad u šerpu pa još jedno ključanje, nalivanje, odležavanje 10 minuta.

Treći put u šerpu dodaš so i šećer, a kad proključa i skineš s vatre dodaš i sirće. Dok to ključa, u tegle staviš beli luk, biber u zrnu, klinčiće (karanfiliće), mirođiju, list od višnje i list od ribizle. Naliješ do vrha i čvrsto zatvoriš poklopce.

Tegle izvrneš na poklopac, zaviješ u ćebe i ostaviš do sutra da se polaaako hlade. Onda tegle u špajz (podrum) i jedeš tikvice celu zimu.

Mere.

Ovde sad pazite. Jedna mera je za preliv i ona se računa na litar vode (kolike god da su tegle, nije bitno, vodu smo izmerili na početku). Dakle, na litar vode ide 75g soli, 75g šećera i 100g sirćeta.

Druga mera su zapremine tegli. Na teglu od litar ide 10g belog luka, 3 lista višnje, 2 lista ribizle, mirođije u cvetu sve sa cvastima grančica-dve, 8 zrna crnog bibera i 2 klinčića.

I to je to.

U procesu organizacije skupa kod mene u vinogradu, na kome je bilo predviđeno pečeno prase, neki gosti su pitali da ponesu pileće grudi i ispeku ih na roštilju, pošto ne jedu svinjetinu. Nisu ni Jevreji ni Muslimani, pa sam pretpostavio da to rade iz zdravstvenih ili pomodnih razloga.

U principu, ljudi koji kažu da je iz zdravstvenih razloga su jednostavno neinformisani. Evo naučnih podataka za najkvalitetnije delove obe životinje:

Porcija 100g Svinjski file Pileće grudi bez kožice Pileće grudi sa kožicom
Kalorija 143 165 197
Ukupno masti 4g 4g 8g
Zasićene masti 1g 1g 2g
Holesterol 73mg 85mg 84mg
Natrijum 57mg 74mg 71mg

Suočeni sa gornjim činjenicama racionalni ljudi obično prihvate da su u zabludi i batale se gluposti. Naravno, nisu svi racionalni.

Oni pomodni su druga priča. Pošto nisu imali razloga da ne jedu svinjetinu na prvom mestu, suočeni sa činjenicama najčešće odgovaraju: ali ja zaista ne volim ukus svinjetine.

Hej, super, biće više za mene.

Kako ljubitelji ostalih životinja ne bi ostali uskraćeni za podatke o svojim ljubimcima, evo i njih:

Porcija 100g Jagnjeći but i krmenadle Teleća krmenadle
Kalorija 188 175
Ukupno masti 8g 3g
Zasićene masti 3g 3g
Holesterol 85mg 106mg
Natrijum 66mg 96mg

Svo gornje meso je pripremljeno pečenjem u rerni i prethodno očišćeno od žilica i kožica.

Evo i linkova za pune izveštaje (nisu aktivni - kopirajte i zalepite u vaš pretraživač):

- svinjski file: http://nutritiondata.self.com/facts/pork-products/2152/2
- pileće grudi: http://nutritiondata.self.com/facts/poultry-products/703/2
- pileće grudi sa kožicom: http://nutritiondata.self.com/facts/poultry-products/699/2
- jagnjetina: http://nutritiondata.self.com/facts/lamb-veal-and-game-products/4774/2
- teletina: http://nutritiondata.self.com/facts/lamb-veal-and-game-products/4582/2

Trajalo je, ali je konačno tu.

Mile 2000.

Mile2000-2013-09-29-12.02.04

Svaki komad je bio posebno upakovan u plastiku sa mehurićima. Izrada je savršena, materijali vrhunski.

mile2000-2013-09-29-12.06

Evo ga sklopljen, sa dva segmenta. Treći se vidi dole u koferu.

mile2000-2013-09-29-12.17.18

Grehota što je sezona prošla. Ako nas vremenske prilike obraduju, još ga možda i probamo ove godine. Ako ne, na proleće.

U međuvremenu, evo linkova na video zapise onih koji su ga već koristili:

Stariji model u akciji (budžastiji motor)

Model za piliće na baterije

U svakoj knjizi recepata za hleb koja drži do sebe, obavezno će se naći i „Irski soda hleb“. Soda u imenu je od sode bikarbone koja u prisustvu kiseline (surutka, jogurt, kisela pavlaka...) oslobađa ugljen dioksid koji nadiže hleb dok se peče. Pre nego što je tržištu ponuđena soda bikarbona oko 1840, za istu svrhu se koristio kalijum bikarbonat, odnosno potaša (pepeo biljaka korišćenih za loženje vatre za kuvanje – "pot ash"). Kažu da su američki Indijanci ovako pravili hleb još pre 1.800 godina.

Ovaj hleb je jako popularan jer se ne mesi (čak i ne sme da se mesi) i ne čeka se da se nadigne – praktično dok se zagreje rerna sastojci su pomešani i spremni za pečenje.

Irci su odmah prihvatili pravljenje ovakvog hleba, ne zato što su stalno negde žurili ili pak zato što su listom alergični na kvasac, već zato što su bili siromašni. Brašno od tvrdog žita (tip 500) je bilo skupo; brašno od mekog žita (tip 400) je bilo jeftino, uvezeno iz Amerike, ali zbog nedostatka glutena nije pogodno za izradu kvasnog hleba. Soda bikarbona bila je spas.

Nekako u isto vreme kad i Irci, i siromašni Srbi su otkrili čari ovakvog hleba, pa se sve do podizanja standarda u XX veku Česnica pravila po identičnom receptu (uz dodatak jaja u boljim kućama).

Za odmeravanje količine sode bikarbone potrebna je određeno iskustvo. Ukoliko se stavi premalo, hleb će biti zdudan, a ako se stavi previše neće se sva rastvoriti i hleb će imati žućkastu boju i malo metalni ukus.

Isti efekat se danas postiže praškom za pecivo (soda bikarbona + kiselina + inhibitor) bez potrebe za kiselim mlečnim proizvodima i sa daleko ujednačenijenim rezultatima.

Irski soda hleb

Sastojci

  • 480g mekog brašna (tip 400)
  • 15g soli (3%)
  • 12g praška za pecivo (2,5%)
  • 340g mleka (70%)
  • ulje za mazanje pleha

Postupak

Pripremite sve sastojke, ali ih nemojte mešati dok se rerna ne zagreje na 220C.
Pomešajte sve kašikom ili spatulom, laganim pokretima. Nemojte gnječiti niti ostavljati testo da se odmori. Oblikujte rukama testo u disk debljine 3-4cm i stavite ga na nauljen pleh (teflonski ili običan sa nauljenim papirom za pečenje). Zasecite krst dubine 2cm, kako bi se hleb otvorio i bolje ispekao u unutrašnjosti.
Poklopite testo šerpom, ćasom od rostfraja ili nečim sličnim i stavite u zagrejanu rernu. Posle 30 minuta sklonite šerpu i pecite još 30 minuta. Ispečeni hleb stavite na rešetku da se ohladi.
Ukoliko se hleb ne pojede istog dana, obavezno ga umotajte u najlon kesu ili prijanjajuću foliju, inače će sutradan biti kao kamen (odličan za umakanje).