Glavno jelo

Ovo sam pravio za goste vinarije Plavinci na Svetog Trifuna 2016. Zeka je ulovljen tu u komšiluku, povrće je iz naše bašte, organsko. Za umakanje smo imali prirodno nakisao hleb.

Gosti su bili glavni kuvari ekskluzivnog restorana Sakura i nisu imali ništa sem pohvala.

Divlji zec u crvenom vinu

Sastojci

  • 1,5 - 2,2kg zeca (isečenog na porcije)
  • 100g maslinovog ulja
  • 100g šargarepe (seckane na sitne kockice)
  • 100g celera (seckanog na sitne kockice)
  • 200g žutog luka (sitno seckanog)
  • 5 češnjeva belog luka
  • 4 klinčića
  • 2 lorbera
  • 20g majčine dušice (sveže, ili 10g sušene)
  • 4-5 Listića žalfije
  • 50g peršuna (sitno seckanog)
  • 1 Lit suvog crvenog vina (Indigo)
  • 150g putera
  • 150g šampinjona (isečenih na četvrtine)
  • so
  • biber
  • 150g graška (opciono)

Postupak

U veću kesu za zamrzivač staviti zečetinu, povrće, začine, ulje, vino, kao i so i biber po ukusu. Iz kese istisnuti vazduh, pa je zaptiti i ostaviti u frižideru 24 sata.
Sipati sve iz kese u šerpu, pa izvaditi zečetinu na tanjir sa strane. Ostatak kuvati na jakoj vatri 10-tak minuta da se malo zgusne. Zatim dodati zečetinu i kuvati na srednjoj vatri još 20-tak minuta, dok zečetina ne omekša. Ne prekuvati zeca jer će biti suv.
Procediti sve i tečnost vratiti u šerpu, a ostatak pokriti da se ne hladi. Dodati pečurke i grašak i kuvati na jakoj vatri 10-tak minuta, da uvri polovina tečnosti. Zatim dodati puter (koji je sve vreme stajao na sobnoj temperaturi, ali nije istopljen) i žicom za šlag tući dok se puter ne sjedini i ne dobije svilenkasta masa, 2-3 minuta.
Zagrejati posudu u kojoj će se poslužiti jelo, rasporediti po njoj zečetinu i ostale sačuvane sastojke i sve preliti tečnošću sa pečurkama i graškom.
Služiti uz jedno od: njoke, knedle, makarone, bareni krompir, i slično, kao i sveže pečen domaći hleb za umakanje. Uz jelo najbolje ide naš Indigo, a ako ga nemate preporučujemo neki jači Vranac.

Tikvice! Da mi je neko rekao na vreme...

Zasadio sam 8 (osam) sadnica tikvica od kojih 6 rađaju. I ne mogu da se od njih odbranim. Svakoga dana po dve, tri nove. Ako ne pogledam dan, dva, porastu džinovske, skoro po kilo svaka. Za ručak sam pravio pohovane, grilovane, musaku, punjene, barene... Za doručak u fritati i paelji, na sendviču, u kačamaku... Tanja (komšinica) mi je pokazala kako da ih ostavim ukiseljene za zimu... A one i dalje pristižu. U međuvremenu je krenula u napad blitva, a i boranija je tu negde da krene.

Danas sam nešto improvizovao i ispalo je jako dobro. Evo ovako.

Na dobro zagrejanoj masti od Mangulice ispržio sam jedan veći krupno seckani luk, četiri mlade, na kolutove sečene šargarepe, četiri krupno rezana češnja belog luka, dve neizmerno ljute, krupno seckane papričice i malo aleve paprike. Onda sam dodao krupno sečeno meso tikvica (onu sredinu sa semenkama sam bacio u kompost) i posle desetak minuta jednu konzervu paradajza u kockicama (ovaj svež je još uvek zelen). To sam kuvao jedno desetak minuta i onda sunuo u vatrostalnu posudu, pa odozgo stavio tanko isečene kriške Grier sira. Sve to u rernu na 200C 10 minuta, dok se sir nije istopio i počeo da braoni.

Šta reći. Ruka mi se tresla u iščekivanju pa je slika mutna. A posle nije bilo šta da se slika.

Preporučujem (naravno uz vino Ćilibar).
2015-07-08 14.26.51

p.s. Mislim da, ako se tikvice sitno iseckaju i zaboravi na sir i pečenje u rerni, ovo može da bude odličan sos za pastu.

Jedan moj dobar drug sa Voždovca, arhitekta, ponekad ume da da loš savet iz oblasti gradnje (posebno kad sluša jednog mog drugog dobrog druga, elektroinženjera), ali nikada još nije omašio kada su recepti u pitanju. Čovek, jednostavno, ima dar za kuvanje.

Pošto letuje u Grčkoj i voli njihovu hranu, sprema i njihova jela. Meni su ona uglavnom strana, jer sam u Grčkoj, sve ukupno u životu, proveo 10 dana. I nikad dobro jeo.

Nedavno mi je poslao recept i slike za "Papuče" od plavog patlidžana (Μελιτζάνες παπουτσάκια με μπεσαμέλ) i ja sam odmah odlučio da moram to da napravim.

Mi u Grockoj nismo baš najbolje