Author Archives: Bane Andjelić

U Sofiju sam krenuo poslom, na festival vina. A put se pretvorio u kulturni i gastronomski doživljaj.

Sofija je prelep grad, sav u parkovima, a u svakom parku je po neka znamenitost. Hodate satima bez da ikada idete nekim zagušljivim trotoarom. Sofija je i grad izvanredne hrane. Sofija je i jeftin grad.

Da pođem od smeštaja. Preko Air B&B sam bukirao stan u samom srcu Sofije za 25 evra noć. Nisam mnogo očekivao, ali Grand Hotel Sofia preko puta je sa popustom bio 105 evra noć, pa sam odlučio da rizikujem. Dočekalo me je čudo. Veliki dvosoban stan, savršeno čist, izuzetno ukusno namešten, savršeno opremljen, sa veoma ljubaznim domaćinima. Pažnja je posvećena svakom detalju, i funkcionalno i estetski. Link: Stan u Sofiji

Sve što treba videti u Sofiji je u krugu od 1,5km od stana, da ponovim: sve kroz parkove. Oni su posebna priča. Savršeno čisti, sa fontanama (koje ne svetle, ne pevaju i kojima se može prići), sa održavanim travnjacima i cvećnim lejama. Parkovi su puni mladih ljudi (bio je vikend) – ne znam gde Bugari drže svoje penzionere, ali ih po parkovima ima jako malo.

Zapadno od stana, na oko pola kilometra, je crkva Svete nedelje iz XIII veka. Originalno se zvala crkva Svetog Kralja jer su u njoj izložene mošti kralja Stefana Uroša II Milutina. Vidi se samo deo šake kroz zlatnu rukavicu. Verujući stave svoju šaku preko njegove i mole se za ozdravljenje. Pored je i sveštenik koji ih posle molitve poprska grančicom umočenom u svetu vodicu.

Direktno ispred crkve je pešačka zona u ulici Vitoša. Kombinacija prodavnica iz Knez Mihailove i kafića sa Obilićevog venca. Tu nemate šta da tražite. Ako vam je do posmatranja ljudi, daleko su bolji kafići po parkovima.

U istom pravcu je i crkva Svetog Đorđa iz IV veka. Smeštena je u dvorištu predsedničke palate, ispred koje je zabavno posmatrati smenu carske straže. Preko puta je arheološki muzej, koji svakako vredi posetiti.

Tu se nalazi i politički centar Bugarske, zgrada vlade, kao i novo sedište parlamenta u bivšoj, monumentalnoj zgradi CK KP Bugarske.

Levo: vlada, desno: predsedništvo, pravo: bivši CK i budući parlament

Odmah pored su rimske iskopine, na čijim temeljima je sazidan administrativni centar posleratne Bugarske, kao i jedina preostala džamija.

Na drugu stranu, ka istoku, je stara zgrada parlamenta, skromna niska građevina iz 1920-tih. Ispred nje je statua ruskog cara Aleksandra II Osloboditelja, koji jeste oslobodio Bugare od Turaka 1878, ali je titulu osloboditelj zaradio kod kuće jer je ukinuo ropstvo seljaka. Mi seljaci mu zahvaljujemo.


Rusi su posle oslobođenja malo i ostali, da pomognu Bugarima u uspostavljanju nove države, pa su osetili potrebu da sebi podignu crkvu u dvorištu svog veleposlanstva. No, ubrzo pošto je crkva Svetog Nikolaja završena 1914, Boljševici su došli na vlast u Rusiji i rešili je se poklanjanjem gradu Sofiji.

Parlament deluje još skromnije nego što jeste u senci ogromne katerdrale Nevskog. Kažu vodiči da je Sveti Sava u Beogradu veći, ali je meni unutra Nevski impresivniji, valjda zato što je mračan i star. Ali to sam verovatno samo ja, jer na mene je i Sikstinska kapela ostavljala snažniji utisak pre nego što su oprali Mikelanđela.

Odmah tu pored je mnogo skromniji, ali interesantniji hram Svete Sofije sa podzemnim muzejom u kome je preko 50 grobnica iz perioda od III do V veka. Nekoliko crkava i hramova je zidano od tada na istom mestu a u X veku crkva je bila i sedište bugarskog patrijarha. Grad Sofija je po njoj dobio ime. Od XIV veka bila je džamija sve do 1930 kada je rekonstruisana. Naleteo sam u toku krštenja. Svod od cigle me je zaista impresionirao.


Na 200m dalje je i bivša carska palata, koja je sada Narodni muzej. Skromna kolekcija u poređenju sa Parizom, Londonom ili Rimom, ali svakako bolje od 20 godina zatvorenog Narodnog muzeja u Beogradu

Na tu stranu je i univerzitet Sveti Klement Ohridski, Akademija umetnosti i Narodna biblioteka Ćirila i Metodija. Što nas dovodi do gastro teme. Jer iza univerziteta, u ulici Krakra, je restoran Kluba arhitekata.

Upozorenje: u svim restoranima porcije su ogromne, čak i predjela i meze, svaka dovoljna za dvoje. Dobra strana svih restorana je što ne služe hleb, jer tek onda bi nastao problem u savladavanju menija. Takođe, vino na čašu je 250ml (za razliku od naših restorana gde je ili 125ml ili 150ml), pa su vam tri čaše isto što i cela flaša.